Plastifikacija profila

Plastifikacija je danas najzastupljeniji način zaštite metala odnosno aluminija. Cijeli proces se odvija u nekoliko faza. Prvo se vrši odmašćivanje površine aluminija potapanjem u natrij-hidroksid. Nakon toga nanosi se tzv. prajmer debljine sloja od 0,5 do 1,5 mikrometara. Ova prevlaka ima dva osnovna zadatka.


1. Da poveća vezu između aluminija i organske prevlake tj. boje.
2. Da smanji tzv. filiformnu koroziju.

Filiformna korozija se javlja uslijed loše pripremljene površine kao naborana površina ili tzv. narančina kora koja je sklona odvajanju od površine aluminija.
U sljedećoj fazi nanosi se pozitivno naelektriziran prah boje. Profili koje plastificiramo su suprotno naelektrizirani tako da dolazi do čvrstog prijanjanja praha i površine na koju se nanosi prah.

Ovako naprašeni komadi unose se u specijalne peći koje su zagrijane na temp od 180-200 C. Uslijed zagrijavanja dolazi do topljenja i polimerizacije molekula praha pri čemu se formira sloj plastifikacije debljine od 50-70 mikrometara.

Za elemente interijera koriste se boje na bazi epoksida, dok vanjske elemente na bazi poliestera koji su znatno otporniji na ultraljubičaste zrake.

Izbor tona plastifikacije vrši se po RAL karti. Oštećenja na plastificiranoj površini uspješno se saniraju sprejevima ili prahom rastvorenim u nitro razrijeđivaču.

ELOKSAŽA PROFILA

Eloksaža je popularni naziva za proces površinske zaštite aluminija od korozije. Proces se zasniva na elektrokemijskoj metodi anodne oksidacije. U tom procesu aluminij se presvlači jednim tankim slojem oksida (debljine oko 1 mikrometar) čime se štiti od daljnje oksidacije. Međutim da debljina sloja nije dovoljno debela i estetski nije prihvatljiva, pa se aluminijski profil podvrgava tretmanu fazne oksidacije u kojem se dabljina zaštitnog sloja povećava na 12 do 30 mikrometara.

Ovaj proces se obavlja na posebnim postrijenjima u kojima su postavljene kade jedna do druge dimenzije 6 x 1 m i dubine 2,5 m. Kade su napunjene kemikalijama koje redoslijedom sudjeluju u procesu eloksaže. Između svake kada nalazi se voda za ispiranje. Sustav je opremljen kranovima za za manipuliranje na koji su ovješeni profili.

Proces eloksaže:

  1. Mehanička priprema četkanjem profila, uređaji sa kružnim četkama od tankih žica nehrđajućeg čelika.
  2. Odmašćivanje u deterđentima na temp. od 65-75 C u trajanju od 10 min.
  3. Odmašćivanje u mineralnoj sodi na temp. od 40-60 C u trajanju od 5 min.
  4. Neutralizacija u azotnoj kiselini.
  5. Anodizacija u sumpornoj kiselini na temp. od 18 C u trajanju od 50 min.
  6. Bojanje u tekućini za dobivanje nijanse eloksaže – ovaj proces se preskače ukoliko se traži boja eloksaže u prirodnoj boji alumnija.
  7. Zatvaranje pora, silitiranjem – hladno i toplo, oko 3 min.

Četkanjem se odstranjuju prirodni oksidi, odmašćivanjem i nagrizanjem otvaraju se pore, a anodizacijom se stvara tanki sloj aluminijeva oksida po konfiguraciji pora. Ukoliko je potrebno bojanje ono se vrši taloženjem nekog metala u dno pore. Završna faza je silitiranje kojom se pore potpuno zatvaraju.

Anodizacija - se vrši u elektrolitu koji se sastoji od sumporne kiseline rastvorene u vodi. U ovoj fazi se pusti jednosmjerna struja na aluminij tako da je aluminij pozitivna elektroda, a negativana elektroda je neki drugi odgovarajući metal. Zbog prolaza električne struje,sumporna kiselina počinje se razlagat. Kvaliteta anodnog sloja zavisi od kvalitete aluminija Al99,5 (legure AlMgSi 0,5., AlMg1, AlMg3) koncentracije elktrolita, temperature i jačini struje. Kontrola ovih parametara se prati kompjuterski i prati pulsnim ispravljačem. Kada se postigne odgovarajuća debljina sloja ispravljač se automatski isključuje a podaci se zapisuju i određena je kvaliteta eloksirane šarže.

Površinski sloj se pretvara u staklasto kristalnu prevlaku. Preporučena debljina za aluminijske profile od kojih se izrađuju prozori i vrata je 20 mikrometara, tanji slojevi su nedovoljno otporni na habanje i trošenje, deblji slojevi pucaju kod savijanje profila.

Tonovi eloksaže se kreću od prirodne boje aluminija do boje bronce i crne. Moguće je bojanje u zlatnim tonovimaali je ono manje postojano. Posebnim postupcima moguće je dobiti tonove plave, crvene i zelene boje ali se one rijetko upotrebljavaju zbog visoke cijene. Bojanje se vrši neorganskim pigmentima na bazi kobalta, mangana. Izbor tona eloksaže vrši se po ton karti proizvođača u 6 njansi.

Eloksirani aluminij je veoma otporan na kiseline, ali je neotporan na lužine. Posebno valja voditi računa da na površini eloksiranog profila ne ostane npr. kreč za bojanje zidova jer su oštećenja neizbježna. Oštećenja eloksaže se izuzetno teško mogu otkloniti a moguće ih je popraviti posebnim Eloxal sprejevima.

Za proces eloksaže potrebno je imati kvalitetnu labaratorijsku opremu za praćenje i održavanje parametara procesa. Također u to ulaze i parametri praćenja odpadnih voda koje nastaju u procesu eloksaže.

Kvaliteta eloksiranog sloja se ispituje u ovlaštenim labaratorijima koji izdaju potrebne certifikate i ateste.

This entry was posted in alu fasade, Alu stolarija, Naslovna. Bookmark the permalink.